Fotografija treba da doprinese objektivnom i istinitom izveštavanju
Tribine u kojima se javnost edukuje na jedan stručan i odgovoran način u smislu unapređenja fotografske struke, a i svega što svojim kvalitetom doprinosi kulturi jednog naroda nisu samo poželjne, već postaju neophodne u vremenu kada se mnogo čemu pristupa površno
Jovan Njegović, pres fotograf
Jovan Njegović je pres fotograf iz Zrenjanina. Dobitnik je specijalne nagrade na Festivalu srpske fotografije u Torontu i prve nagrade na konkursu Foto kino saveza Srbije i Udruženja “Orka” 2005. godine. Radi kao fotoreporter lista Zrenjanin i osnivač je Zrenjaninske škole fotografije. Za Foto In magazin govori o značaju medijske fotografije, etičkim kodeksima koji se tiču objavljivanja fotografija u medijima i autorskim pravima fotografa u Srbiji.
Pres fotograf Jovan Njegović; foto: privatna arhiva
Pre nekoliko dana ste fotografisali tribinu o medijskoj fotografiji, koja je održana u Zrenjaninu. U kojoj meri je neophodno više sarađivati sa kulturnim ustanovama kada je reč o organizaciji ovakvih tribina ?
Ustanove kulture i jesu pozvane svaka u svojoj oblasti, da unaprede, zaštite i na najbolji mogući način prezentuju javnosti kulturna dobra, a fotografija to svakako zaslužuje. Tribine u kojima se javnost edukuje na jedan stručan i odgovoran način u smislu unapređenja fotografske struke, a i svega što svojim kvalitetom doprinosi kulturi jednog naroda nisu samo poželjne, već postaju neophodne u vremenu kada se mnogo čemu pristupa površno. Udruženje novinara Srbije organizovalo je tribinu na kojoj su govorili Darko Dozet i Zoran Jovanović Mačak, svakako dva izuzetna fotografa, koji su iz prve ruke podelili svoja iskustva sa mlađim fotoreporterima i ljubiteljima fotografije.
Koliko se u Srbiji poštuju etički kodeksi koji se tiču objavljivanja fotografija u medijima ?
Ne poštuju se ukoliko su interesi uređivačke politike ili vlasničke strukture medija takvi da se novinarstvo kao profesija koristi za propagandu i uticaj na mase, a takvih primera, nažalost, ima i oni su često namerni. Sa druge strane , čini se da situacija nije bolja ni izvan Srbije. Svedoci smo da se selekcija vesti vrši prema interesu vlasnika medija ili interesnih grupa, a sve manje je interes javnosti taj zbog kojeg se vest kao takva nudi publici. Upravo iz razloga održivih principa etike i moralnih principa novinarstva, list Zrenjanin je podržao Zrenjaninsku školu fotografije kao sredstvo za edukaciju mladih fotografa.
Koje su, po Vašem mišljenju, prednosti aktuelnog zakona o autorskim pravima fotografa? Da li ima rupa u zakonu?
Ne možemo govoriti o prednostima ako govorimo o civilizacijskoj normi u ponašanju, koja je eto zasmetala određenoj interesnoj grupi. Ako možete da zamislite svet u kome fotografija nema autora, trebalo bi da razmislimo i o tome da li je Tolstoj napisao Rat i Mir. Vrlo često dobar zakon, ako ima loše tumačenje , postaje loš. Zato je potrebno ukazati na važnost fotografije i u onim najtežim vremenima. Treba podsetiti na ulogu fotografije u prvom svetskom ratu kada se fotografijom ukazuje na stradanje srpskog naroda. Za Samsona Černova i Arčibalda Rajsa koji su dali, između ostalog, izvanredan doprinos srpskoj fotografiji smo i čuli, ali se ime Dragiše Stojadinovića gotovo i ne pominje, iako je bio šef kinomatografske i fotografske sekcije Srpske vojske. Manje je poznato da je Lus Hajn, ime bez kojeg je gotovo nemoguće napisati istoriju svetske fotografije, ostavio dragocene fotografije iz tog perioda sa teritorije Srbije. U tom kontekstu, važnost fotografije je neprocenjiva, a time je sraman i svaki zakon koji umanjuje njenu važnost za društvo u celini. Možemo reći da je zakon dobar, ali je i dalje otvoreno pitanje nepovoljnih ugovora koje ponekad neiskusni autori zaključuju sa poslodavcima, nudeći čak i autorstvo bez adekvatne naknade, u tom smislu, edukacija je nepohodna.
Šta je potrebno znati za uspešno obavljanje posla fotoreportera ?
Osim zanatskog fotografskog znanja, potrebno je znati mnogo toga što se vrlo često ne nalazi u udžbenicima, u vanrednim okolnostima potrebno je i vanredno ponašanje, ukoliko prisustvujete događaju na kome postoji određen protocol, trebalo bi da se ponašate u skladu sa navedenim, vrlo često morate predvideti kretanje ili ponašanje osoba koje fotografišete.
Kako glasi Vaša poruka svim fotoreporterima koji su novi u ovom poslu?
Neka fotografijom doprinesu istinintom i objektivnom izveštavanju, takva fotografija ostaće kao trajna vrednost, pre svega, neka vole fotografiju i savladaju osnove fotografskog zanata. Fotografija omogućava istraživanje u svim segmentima društva i nauke. Fotografija je svedok vremena i trajanja i kao takva ostaje za buduće generacije.Privilegija je biti na pravom mestu u pravo vreme, i o tome istinito i objektivno izveštavati.
Izvor fotografija: Jovan Njegović
