Moda Čivijaškog karnevala u Šapcu

Atmosfera sa Čivijade
Atmosfera sa Čivijade

Intervju: Isidora  Kovačević, organizatorka

“Daj  mi masku i  pokazaću ti svoje pravo lice  ”

(Oskar Vajld)

Odvajkada su karnevali bili manifestacija, kako umetnosti, možda pre svega, tako i rušenje društvenih konvencija, tabua i borba protiv takozvane malograđanštine. U startu se postavlja pitanje da li su karnevali ikada bili, naravno kroz performans ili predstavu, suprotstavljanje kako uvreženoj politici tako i dnevnom politikanstvu?! Naime, istorija kaže da su karnevali poput teatra, vrlo jasna vrsta socijalnog egzibicionizma kao i vid veštačkog, duhovnog pražnjenja koji se stavlja u formu umetnosti, i to one nekonvencionalne, koju su mnogi teoretičari umetnosti skloni nazvati zabavom pučanstva, plebsa ili vaskolike ,,raje”. Bio on u svojoj formi radostan ili tužan, karneval uvek ima svoju suštinu, suštinu protesta sa dozom paganštine koja koketira sa svim novonastalim religijskim vrednostima.

Isidora Kovačević, organizatorka Čivijaškog karnevala u Šapcu, foto: privatna arhiva

Isidora Kovačević, organizatorka Čivijaškog karnevala u Šapcu, foto: privatna arhiva

Kako, prema Vašim saznanjima, izgleda istorijska slika Čivijaškog karnevala u periodu njegovog osnivanja?

Karneval je stariji i od hrišćanstva, i od islama, i karnevalska, nazovi umetnost, doseže do prapočetaka ljudske civilizacije kao i slike, odnosno crteži u Altamiri. Tumačenje karnevala kroz pojedino učešće, moglo bi se tumačiti Frojdom, Jungom ili Adlerom, a grupnom, koje to zapravo jeste, tumači se kroz istoriju kao socijalno i sociološko prikazivanje raznih trendova, protesta, suprotstavljanja, a i običaja u zavisnosti o kom podneblju je reč. U malom, takozvanom Provincijskom Urugvaju, Carstvu kafana ili novokomponovanom Malom Parizu, ove i ovakve metafore se vode i slove za Šabac ili na Šabac, grad na samoj granici geografskog Balkanskog poluostrva imao je i svoje mimikrije, laži, kroz Čivijadu, manifestaciju humora, satire, prevare i narodskim rečnikom rečeno, ,,zezancije”. Tako istorijskog, epsko stradalničkog Verdena, razrušenog, bombardovanog i tako devastiranog fizički, mentalno, umetnički i duhovno, čini se niotkuda, pojavila se potreba za umetničkom manifestacijom koje se zovu teatar, Čivijada, muzika, slikarstvo, KARNEVAL. Šabački hroničari zabeležili su da se prvi karneval održao uporedo sa Čivijadom 1968. godine.

Karneval je obnovljen 2008. godine, a od 2009. Šabac je na velikoj svetskoj mapi karnevala, nosi laskavu titulu člana Federacije evropskih karnevalskih gradova (FECC). i slavi radost, pobedu, suprotstavljanje ,,teoriji” diktature i jednoumlja, čak i kršenja ljudskih prava, pa i svih vrsta socioloških i socijalnih nepravdi i tabua. Naš Šabac je igra radosti, plesa, umetnosti, pokreta, pozorišta, protesta, lepote. Takav isti Šabac, je sa tim i takvim karnevalom obišao Evropu, promovišući osnovne tekovine ljudske civilizacije. Taj i takav Šabac je, ortodoksne homoseksualce pretvarao u prihvatljive umetničke performere, takozvane prostitutke, u razumljivu kategoriju opšteprihvaćenih postojećih žena. Isto tako je od životnog kukavice, postao scenski, KARNEVALSKI Kiborg, Ipmen, Himen, Arnold Švarcneger ili heroj svih heroja… Takoreći Čak Noris iz novinskih viceva. Na Čivijaškom karnevalu svake godine učestvuje oko 15 zemalja, 3 kontinenta, negde oko 40 trupa.

atmosfera sa Čivijaškog karnevala

atmosfera sa Čivijaškog karnevala

Kakve modne  kombinacije  kostima  učesnici  najviše  biraju  iz  godine  u  godinu  za  nastup  na  Čivijaškom  karnevalu?

Većina grupa ima tradicionalne kostime, kostime koji su, kao što sam već rekla, u skladu sa paganskim običajima. Tako na primer iz Slovenije nam dolaze Kurenti, iz Prilepa Mečkari, Sardinije Mamuthoni, Bugarske Babugeri. Te maske teže više desetina kilograma i vezuju se za Poklade. Prema starom paganskom običaju zvonima i klepetušama, ali i bubnjevima, teraju zle sile. Pored tradicionalnih kostima, na Čivijaškom karnevalu možete videti i barokne, renesansne kostime. Na karnevalu možete da budete šta želite, tako da grupe nose i kostime svojih omiljenih filmskih ili crtanih junaka, životinja, pa i pojava, predmeta i igračaka. Neke od inspiracija za kostime ove godine, na dečijem karnevalu, bili su Fred i Vilma Kremenko, pa grupa koju sam ja plesački spremala “Vašarski slatkiši”, liciderska srca, lulice, jabukice… Na velikom Međunarodnom karnevalu, grupe iz Šapca predstavile su se kao “Mustafa I trbušne plesačice”, “Veseli ribar”, “Barbike kuvarice”, “Brazilke”, “Amazonke”, grupe inspirisane ‘90im, elementima iz fizike, kabareom, itd.  Moja grupa ,,Lutke” ove godine nije učestvovala, ali želim da ih spomenem kao neki spoj modernih i tradicionalnih kostima, s obzirom da predstavljaju Kulturno umetničko društvo “Abrašević” iz Šapca. Spoj narodne nošnje i ženski kostimi inspirisani Venecijom, koji imaju dve maske na glavi. Grupe iz koje nisu iz Šapca su se predstavljale maskama cigana, duge, feniksa, maske inspirisane Bolivudom, crtanim filmom “Lepotica i zver”, knjigom ,,Ana Karenjina”, haremom, Majama i Inkama, Afrikom, kostimi banana, Havaja, I tako dalje… Svaki kostim je priča za sebe, o čemu bih mogla mnogo da pričam.

Plesni podijum Čivijade u Šapcu

Plesni podijum Čivijade u Šapcu

Ko, po Vašem mišljenju, od učesnika ima istančani modni ukus za kostime ?

Da ne budem skromna, nominovaću sebe za tu laskavu titulu. Svakako da me uvek oduševljavaju kostimi iz Venecije. Ali bih istakla i kostime nekoliko grupa iz Strumice (Makedonije), koji iz godine u godinu oduševljavaju svojim kostimima.

Koje boje dominiraju u izborima kostima ?

To je već malo teže odrediti. Kod tradicionalnih kostima preovlađuju braon nijanse. A što se tiče ostalih grupa… Bude dosta jakih boja, upečatljivih. Crvene, žute, zelene, plave… Osnovne boje i njihove nijanse.  Ja sam se, recimo, odlučila da moji kostimi budu beli, sa crvenim i srebrnim detaljima. Dok, na primer, sada spremam kostime na kojima ima bukvalno svih boja i životinjskih dezena.

Najmlađi učesnici sa organizatorkom

Najmlađi učesnici sa organizatorkom

Budući da ste organizatorka i jedna od najaktivnijih učesnica karnevala , kako biste opisali svoj karnevalski stil odevanja ?

Što se mog stila tiče vrlo je zabavan i van karnevala. Kad se zaljubiš u karneval, karneval ti postane tvoj način život. Stalno tražim prilike da se maskiram, pa kad ih nema ja nađem način da nešto ,,kostimsko“ imam na sebi. Tako na primer, često ćete me videti sa životinjskim dezenima, perikama, naočarima za oči sa cirkonima i iscrtanim srcima po staklu, cvetovima u kosi, šeširima… Na karnevalima sam se predstavljala i kao trbušna plesačica, i kao sirena, medicinska sestra, lutka… Ne mogu svega ni da se setim. Ali moj karnevalski stil je najbolje opisao kostim moje grupe „Lutke“, Kud  „Abrašević“.

Mistične maske krase Čivijadu svake godine

Mistične maske krase Čivijadu svake godine

Fotografije: privatna arhiva

Anđela Zec

Studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pasionirana ljubiteljka pasa posebno pomeranaca, patuljastih šnaucera i francuskih buldoga. Autorka samostalne izložbe Potret karikatura pod nazivom Glamur Holivuda održane u aprilu 2011. u kući hemije u Budvi. Bivša radio kolumnistkinja radija Skadarsko jezero iz Podgorice, Autorka radio kolumne naša svakodnevica koja je emitovana na programu tog radija.