Predavanje fotografa u Fotografskom klubu Vojvodina – Vojislav Vojo Pešterac
“Mislim da fotografima najviše nedostaje samopouzdanja i rešenost da naprave dobru fotografiju. Kada kažu da fotografija nije dobra, ja kažem, niste dovoljno prišli. Morate sa foto aparatom da uđete u ličnost, morate da znate šta hoćete da fotografišete, da budete potpuno slobodni, da se opustite. Nije nikakva sramota fotografisati.” – rekao je Vojislav Vojo Pešterac u razgovoru za Foto IN magazin nakod predavanja održanog u fotografskom klubu Vojvodina.
Vojislav Vojo Pešterac – Susret
Imala sam priliku da prisustvujem predavanju fotografa koji već 40 godina beleži život oko sebe kroz objektiv foto aparata. Predavanje je održano u organizaciji FKV u Novom Sadu i obuhvatalo je analizu prikazanih fotografija autora. Njegovim fotografijama dominira linija, pa je tako ovo predavanje nazvano “Dinamika linije života”. Vojin radni vek i biografija su zaista impresivni a ono što je mene najviše interesovalo je njegov prelazak iz analognog u digitalni svet fotografije, kako je izgledala tranzicija, šta se promenilo. Razgovarali smo o tome sa kojim problemima i teškoćama se suočavaju današnji fotografi i gde su fotografi starijih generacija i oni mlađi, rođeni u digitalnom dobu.
Kako motivisati mlade fotografe da aktivnije učestvuju u foto klubovima i na radionicama?
Danas je jedno vreme koje je sasvim novo za nas starije fotografe koji se bavimo analognom fotografijom. Ali moramo da shvatimo da postoji nešto novo što su mladi prihvatili a što mi stariji malo teže prihvatamo. Međutim, ja sam uvek težio da u fotografiji idem napred, da prihvatam nešto što je novo, da prihvatim i tu digitalnu fotografiju koja je za mene bila iznenađenje. Da nisam prihvatio digitalnu fotografiju možda ne bih postigao ovo što sam postigao. Međutim, imam jedan veliki otpor prema tim današnjim medijima, pogotovo prema FB, gde mnogi mladi autori žele da se dokažu i da pokažu svoje fotografije preko Fejsbuka. Na tom Fejsbuku nisam video nijednu ozbiljnu kritiku fotografije u smislu šta ta fotografija znači da neko da komentar ovo je dobro ovo nije dobro. Uglavnom, to su oni standardni komentari, bravo majstore, lajkovi, alal vera. Zato preporučujem mladima da više pažnje obrate na ozbiljne fotografe, na kurseve u foto klubovima, ljudi koji stvarno znaju fotografiju, da se okanu malo Fejsbuka u fotografiji. Mislim da FB u fotografiji neće im doneti mnogo dobrog u smislu saznanja o fotografiji. Postoji dosta ljudi koji se bave fotografijom i koji će vrlo rado i besplatno, bez ikakve nadoknade da im komentarišu njihove fotografije, ali stvarno da im komentarišu i da kažu iskreno šta na toj fotografiji valja, šta ne valja. Šta će oni od toga da naprave to je njihov lični stav.
Vojislav Vojo Pešterac – Magla
Prema Vašem mišljenju, na kom je nivou fotografska kultura kod nas?
Ako hoćete da vam iskreno kažem, mislim da je na vrlo niskom nivou. Sem časopisa ReFoto nemate nijednu ozbiljnu kuću koja se bavi fotografijom. Čak postoji vrlo mali broj kritičara fotografije. Imamao izvanredne fotografe, Srbija uvek ima izvanredne fotografe, ima ih i danas. Ali je veoma mali broj kritičara fotografije koji će tu fotografiju da promovišu kroz medije, mada mediji vrlo malo prostora daju fotografiji. Smatram da bi svi mi trebali da se trudimo. Jednostavno moramo da počnemo da se samo reklamiramo kroz određene ozbiljne sajtove kroz koje možemo da prezentujemo svoj rad.
Da li mislite da ima dovoljno sadržaja na srpskom jeziku?
Nema, sem Refoto-a, koji se u zadnje vreme okrenuo više komercijalnoj fotografiji jer oni prave izdanja za Makedoniju, Hrvatsku pa je taj prostor postao mali za sve nas da se iskažemo.
Da li mislite da postoji veliki jaz između digitalnih i analognih fotografa, odnosno fotografa koji su većinu svog rada fotografisali analognim aparatima i novih generacijama koji ih možda nikada nisu ni koristii nego odmah koriste sve digitalno?
Mislim da ne postoji. U suštini i analogna i digitalna fotografija su potpuno iste. Danas postoje ti programi za obradu fotografija, najobimniji program PhotoShop koji nije ništa drugo od nekadašnje laboratorije, samo što je za nas to u Photoshop-u mnogo komfornije i jednostavnije raditi. A alati u Photoshop-s i alati u analognoj fotografiji su isti. Samo što to možete da poredite sa nekim kamenim dobom kada se lovilo lukom i strelom i nekim modernim dobom kada se lovi puškom. To je za mene potpuno identično.
Šta mislite o komercijalnom aspektu fotografije?
To je vrlo lepo kada bi postojalo tržište. Uglavnom tržište fotografije kod nas su veselja, svadbe i ostalo. A ozbiljnog tržišta fotografije nema. Svaka čast određenim fotografima, na prvom mestu tu vrlo cenim Nebojšu Babića, jednog od naših najvećih modnih fotografa koji je uspeo da iz jednog amaterskog bavljenja fotografijom pređe u profesionalne svrhe. Saše Preradovića isto. Ali to su sve fotografi koji su obrazovani, fotografi koji su završili određene škole. Edukacija je izuzetno bitna. Zna se ko je edukovan koje priučen, koji nešto radi da bi radio.
Koliko su putovanja važna za razvoj fotografa i njegovog rada, s obzirom da ste mnogo putovali i fantastične radove doneli sa putovanja?
Ja jesam dosta putovao i dosta sam snimao u inostranstvu ali sam isto tako snimao i kod nas. U fotografisanju mora da postoji određena doza drskosti. Moramo da se oslobodimo toga da nas je sramota da fotografišemo. Moramo da fotografišemo. Neko će da nas kritikuje, neko će čak i malo da bude grublji, ali sve je to u cilju stvaranja dobre fotografije. Što kaže pokojni Voja Marinković – “Živela fotografija”.
Šta nedostaje fotografima iz našeg okruženja, sa kojim se problemima najčešće suočavaju?
Mislim da fotografima najviše nedostaje samopouzdanja i rešenost da naprave dobru fotografiju. Kada kažu da fotografija nije dobra, ja kažem, niste dovoljno prišli. Morate sa foto aparatom da uđete u ličnost, morate da znate šta hoćete da fotografišete, da budete potpuno slobodni, da se opustite. Nije nikakva sramota fotografisati.
Da li ste pokušali da komercijalizujete svoje fotografije i da radove prodajete nekim velikm svetskim agencijama s obzirom da je sada vrlo popularna mikro i makro stock fotografija?
Do sada sam prodao samo dve fotografije i to sam prodao fotografije koje su bile izložene na izložbama. Nikada nisam odlazio na sajtove koji prodaju fotografije, nekako mi je to nebitno.
Vidite i…
