Uz dobru organizaciju sve je moguće ostvariti

Posao manekena, kao i većina poslova u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije, nije dovoljno plaćen, a mladost i lepota brzo prođu. Veoma mladi “odlazimo u penziju”, padamo u zaborav i gubimo perspektivu

Mia Niketić, manekenka

 

Mia Niketić je jedna od najtraženijih srpskih manekenki, koja radi na domaćoj modnoj sceni sa srpskim modnim kreatorima i modnim brendovima. Ono što Miu izdvaja od ostalih modela, koji se ovim poslom bave na domaćem ili inostranom modnom tržištu, jeste status najboljeg studenta Veterinarskog fakulteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,5 čime demantuje različite predrasude o devojkama, koje se bave manekenstvom kao plaćenim hobijem. Na nedavno završenoj Srpskoj nedelji mode je prošetala u kreacijama beogradskog modnog brenda Lepa Couture, a za Foto In magazin govori o nagradi za najbolju manekenku modnog studija Click, manekenstvu u našoj zemlji i savetuje devojke koje se žele okušati u manekenskom poslu.

 

 

Na svečanom koktelu, održanom povodom dodele nagrada najboljim učesnicima ovogodišnje oktobarske Beogradske nedelje mode, ste osvojili nagradu za najbolju manekenku Beogradske nedelje mode. Koliko truda i rada stoji iza ovog priznanja ? 

Nakon deset godina bavljenja ovim poslom mislim da je najvažnije biti, pre svega, strpljiv i istrajan, jer kao i u svakom poslu, dođu nekad bolji, a nekad lošiji periodi. Nije sve tako jednostavno kao što na prvi pogled deluje, iza svakog posla stoji puno čekanja što zbog kastinga, što zbog probi, šminkanja, friziranja, bezbroj premalih i prevelikih cipela, koje često testiraju granice naše strpljivosti i izdržljivosti. Na kraju je najbitnije ostati nasmejan i pozitivan i izvući najbolje iz svake situacije.

 

 

Osim radnog iskustva u srpskom manekenstvu, student ste Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Kada se u Vama javila ta potreba da se bavite manekenstvom kao plaćenim hobijem ?

Moja manekenska  karijera  počela je još kad sam imala samo četiri godine, kada sam postala deo ekipe malih manekena modnog studia  Click. Radila sam revije i promocije do svoje  sedme godine (naročito se rado setim svoje uloge slodoleda, koja me je po prvi put dovela na male ekrane), tada sam pošla u osnovnu školu i prestala time da se bavim sve do kraja osmog razreda, kada sam ugledala reklamu za audiciju za nova lica  Clicka i poželela da se ponovo vratim na pistu. Iako mi se sviđao taj posao, uvek sam ga posmatrala samo kao hobi, jer sam od malih nogu želela da se bavim veterinom, budući da  sam odrasla u veterinarkoj ordinaciji svog tate koji je na mene preneo neizmernu ljubav prema životinjama i tom poslu.

 

 

Sada iz ugla studenta šeste godine, koji je bezbroj puta u pauzama između probi i šminkanja čučao po ćoškovima bekstejdža sa knjigom u ruci, mogu slobodno da kažem da sam izabrala pravi hobi uz posao iz snova. Uz dobru organizaciju sve je moguće ostvariti.

 

Zbog čega, po Vašem mišljenju, modeling ne može da bude u rangu profesije u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije, kao što je to slučaj u Zapadnoj Evropi, Americi i Aziji ?

Posao manekena, kao i većina poslova u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije, nije dovoljno plaćen, a mladost i lepota brzo prođu. Veoma mladi “odlazimo u penziju”, padamo u zaborav i gubimo perspektivu. Na kraju, obrazovanje i diploma u ruci ipak na neki način garantuju sigurnu budućnost.

 

 

Glavne asocijacije svakoj osobi na reč manekenka su strogi kriterijumi u vezi sa visinom i težinom. Kako zapravo izgledaju svi kriterijumi, o kojima manekenke moraju voditi računa da bi bile angažovane i opstale u poslu na srpskoj modnoj sceni ?

Smatram da kriterijumi nisu previše rigorozni. Naravno da je važno voditi računa o sebi, o svom zdravlju pre svega, pa se tako i ja trudim da se hranim zdravo, ali često ne mogu da odolim masnom bureku, ponekoj krofni i najslađem obroku u sitne sate, pa gledam da ta mala slatka zadovoljstva poništim dobrim treningom u teretani.

 

Ne treba se izgladnjivati i opterećivati, jer kilo gore kilo dole neće ugroziti potencijalni poslovni angažman. Na kraju ipak mogu da se zahvalim mami i tati na dobroj genetici zahvaljujući kojoj se provučem, i pored povremenih noćnih ekskurzija do frižidera.

 

 

Koju poruku biste uputili svim srednjoškolkama, studentkinjama i drugim mladim osobama, koje žele da započnu manekensku karijeru ?

Učite devojke, radite na sebi, nećete zauvek biti mlade, lepe i zgodne. Pored lepe spoljašnjosti, neizostavna je i duhovna lepota. Ne zaboravite da ne postoji ništa seksipilnije od pametne žene.